MOJI UTISCI IZ POLJSKE

Na železničkoj stanici u Somboru ulazim u voz za Suboticu, počinje dugo putovanje za Poljsku. Kroz prozor mašem supruzi i Vanjici. Njih ne smem da zaboravim, moram nešto lepo da im kupim. U vozu sam prvi put temeljno pročitao ¾ bukleta. Neki delovi tek što su objavljeni, a neki još nisu. Već po tome se videlo da organizacija ovog prvenstva neće biti vrhunska.

U Subotici sam sačekao ostatak ekipe. Kombi sa kožnim sedištima i nije bio tako udoban kao što se u prvi mah činilo, ali imao je jednu veliku prednost – pozadi može da se otvori stolić za kartanje!

U Paprotnju stižemo oko 9 ujutro. Hotel „Kužnja Napoleonska“ izgledao je kao malo veća gostionica pored puta. Prvi dan protekao je u dobrom raspoloženju, vreme smo iskoristili za vežbanje i zabavu.

Tradicionalni izlet za sve učesnike prvenstva uvek je na programu dan pre takmičenja. Organizatori su nas vodili u razgledanje starog dela Varšave. Iz autobusa sam zapazio nešto što do sada nisam nikada video. Na mestu gde se još ne završava selo, stoji tabla za ulazak u drugo selo. Odmah sam pomislio kako bi ovo bila sjajna jedanaestica za kvizovku – NEDVOSELSKA!

U Varšavi ništa posebno nije bilo da se vidi. Obišli smo dve crkve i Šopenovu klupu koja svira, ali je zato ručak u jednoj pivnici bio odličan. Prvo je stigla kisela čorba sa jajima i kobasicama, a potom i goveđa rebra u kombinaciji sa nekim voćnim umakom i krompirom. I uopšte, klopa u Poljskoj je odlična. Slobodno vreme posle ručka iskoristili smo da još malo prošetamo centrom poljske metropole.

Uveče nas je čekalo vreme za pitanja u vezi sa zadacima, koje se po običaju odužilo, a nije se moglo čuti bogznašta korisno, pa sam otišao u sobu pre završetka. Sutra je naporan dan, čekalo nas je 7 setova zadataka.

PRVI DAN
1. set – dobrodošlica
Šest zadataka sa brojevima od 1 do 19 bili su povezani, a za rešavanje je dato samo 19 minuta. Uspeo sam brzo da rešim dva zadatka, ali sam zaglavio na distancama. Taman kada sam počeo da raspetljavam zadatak vreme je isteklo. Samo je jedan Rus uspeo da reši sve zadatke, tako da zaostatak iz ove runde nije bio nenadoknadiv. Posle prvog seta bio sam dvadeseti.

2. set – klasične zagonetke
Nije mi se dopao set klasike. Većina zadataka je sa sajta „Konceptis“. Pogrešio sam što sam „napao“ velike mostove, trebalo je da ih ostavim po strani i probam da rešavam zvezde. Siguran sam da bih bolje prošao.

3. set – zagonetke u braku
Dve klasične zagonetke pomešane su u jednu. Bio sam zadovoljan urađenim iako sam imao utisak da je i ovo moglo bolje. Posle slabijeg starta znao sam da ću morati da se „vadim“ na setove drugog dana.

4. set - anakonda
Devetnaest različitih zmija čine jednu veliku anakondu koju radi ceo tim. Nisam baš bio od velike koristi timu u ovom zadatku, uradio sam samostalno samo dve od 12 koliko smo završili – tapu i par-nepar, a zapeo sam kod akare. Ipak, ovo je bio sasvim dobar timski rezultat.

5. set - inovacije
Set bi mogao da nosi i naziv „noviteti koji to nisu“. Mnogi zadaci viđeni su i ranije u istom ili tek malo drugačijem obliku. Najviše mi se dopala zagonetka „araf“ koju sam uspešno rešio i koja je ovde bila jedini pravi novitet.

6. set - par-nepar
Mislio sam da će mi ovaj set biti najteži, a uspeo sam ipak da osvojim solidan broj poena. Napravio sam grešku koju retko pravim. Nisam video jedan zadatak koji je bio odštampan na poslednjoj stranici. Kako su ga samo sakrili! Srećom, dijagonalni parno-neparni sudoku nije nosio mnogo bodova, a uz to nisu mu bile obeležene ni dijagonale, pa je na kraju ispalo dobro što ga nisam radio.

7. set – rotator mozaik
Drugi timski zadatak rešavali smo po dogovoru Čeda i ja, a stikere su lepili Bane i Marko. Taktika možda i nije bila najbolja, ali smo savladali više od polovine zadatka.

DRUGI DAN
8. set - sprint
Instrukcije za ovaj set bile su objavljene tek po našem dolasku, pa je i vremena za pripremu bilo najmanje. Greška koju su organizatori napravili su jednom zadatku možda me je omela da uradim još poneki zadačić.

9. set – mešoviti zadaci
Najduži set na takmičenju. Ukupno 19 zadataka, a vreme za rešavanje 90 minuta. Neki zadaci iz ovog seta bili su izuzetno teški i nisam se usudio ni da ih probam. Odlično sam uradio ceo set, dovoljno da malo popravim brljotine prvog dana.

10. set – optimizacija
Set sa optimajzerima polako postaje tradicija na svetskim prvenstvima. Ovog puta bio je samo jedan zadatak – na magnetnoj lopti trebalo je naći što više jednačina. Ispostavilo se da ih je bilo bezbroj jer je lopta imala dve simetrične strane. Set je na kraju, na moje veliko zadovoljstvo, poništen, navodno zbog toga što se neko žalio da nije dobio istu loptu kao ostali.

11. set – operacija „Kužnja“
Hladnjikavo vreme nije baš za trčanje, ali ko je želeo da uspešno reši zadatak, morao je makar da pruži korak. Trebalo je prepoznati tridesetak fotografija i naći mesta u okolini hotela gde su načinjene. Set idealan za one koji se bave orijentiringom.

12. set – polimina
I ovaj set mi je prijao. Ekspresno sam rešio većinu zadataka koji više liče na minijature, a mučio sam se samo na jednom. Tri zadatka nisam stigao ni da probam.

13. set – zagonetke sa nedostatkom
Nešto novo spremio nam je za kraj individualnog takmičenja Jan Mrozovski. Svaki od 9 zadataka namerno je imao poneki nedostatak. Bio sam prezadovoljan urađenim, iako nisam sve rešio.

14. set – najslabija karika
Poslednji timski set bile su ograde. Svaki član ekipe prvo je trebalo da reši jedan zadatak, pa zatim dolazi na zajednički sto. Jedna krivo povučena crta koštala nas je još boljeg plasmana.

TREĆI DAN
15. set – skrin test
Set u kojem obično budem najlošiji sada sam uradio vrlo dobro. Rešio sam 14 od 19 zadataka. Ovaj set nije nosio mnogo bodova i nije bilo šanse da se napravi rezultat koji će mi biti dovoljan za ulazak u finale.

Timsko finale bilo je zanimljivo i za gledaoce. Posle 4 zadatka raznih težinskih nivoa, takmičari su dobili obične dečje kockice pomoću kojih rešavaju sudoku solitere. Ideja je bila vrlo dobra, a rešenje na kraju liči kao maketa grada. Individualno polufinale i finale nije bilo previše uzbudljivo za publiku.

Na kraju drugog takmičarskog dana imao sam izuzetnu čast da odigram šahovski meč sa mađarskim zagonetačem Zoltanom Đimešijem, koji je inače šahovski velemajstor sa rejtingom od 2598 poena. Izgubio sam sve tri partije, a najbliži pobedi bio sam u trećoj partiji koju sam izgubio u cajtnotu zbog nemogućeg poteza.

Poslednje veče bilo je rezervisano za malo fudbala veče, ceremoniju dodele medalja i ponovo kartanjac. Sutra posle doručka je polazak kući.

U povratku smo svratili u Krakov, predivan grad na jugu Poljske. Pamtiću ga po lepim trgovima i ulicama, ali i dobroj pici koja se čeka sat vremena. Posle još malo šopinga krećemo najzad nazad u Srbiju.

Posle svega malo sam analizirao rezultate i uvideo da deseto mesto i nije tako loše. Četvrti sam Evropljanin, što je u odnosu na prošlu godinu pomak za jedno mesto, kada sam bio peti logičar Evrope. U poređenju sa šampionom zaključio sam da mi nije mnogo odmakao, svega nekoliko desetina bodova u generalnom plasmanu i tri mesta na tabeli! Dva od deset individualnih setova uradio sam bolje od njega, u još dva smo bili izjednačeni, a u preostalih šest je gotovo minimalna razlika u njegovu korist. Od kako se takmičim na svetskim prvenstvima, broj finalista nikada nije bio manji. Da je bilo kao prošle godine u Turskoj, na primer, kada je u finale ulazilo 12 najboljih, danas bih vam možda pričao drugu priču.