Ovih dana primio sam mnoštvo poruka podrške i ohrabrenja da nastavim sa pisanjem bloga. Prijatelji, hvala vam, ali to se sada neće desiti. U više navrata ovde sam prenosio pohvale na moj račun, međutim, danas objavljujem vulgarizme koji su nedavno stigli na moju adresu.
Elem, među svim ovim čestitkama i podrškama, stiglo je i pismo od jednog od kreatora sada već čuvene enigmoafere zvane "naslovnjaci", koji mi je poručio da se jebem i da odjebem. Da, da, baš tim rečima. Krasno, nema šta! Pogađate, reč je o Slavku Bovanu.
Mislio je, dabome, da može svašta bezobrazno da mi strese u privatnoj poruci i da će ovog puta ostati neokaljanog obraza pošto to niko drugi neće moći da pročita. E, grdno se prevario jer objavljujem celu prepisku tako da svi mogu da vide njegov način ophođenja.
Ničim izazvan, Slavko Bovan obratio mi se 18. decembra, dan nakon moje rasprave sa Zoranom Radisavljevićem. Tog dana prepiska je i završena.
Slavko:
Nikola, jutros čitam komentare na Banetovom blogu i krstim se.
KAKO SAM OBEĆAO DA ĆU "NAĆI TVOJU ADRESU KADA TEBI ZORAN UČINI ONO ŠTO JE MENI RADIO VIŠE PUTA I DA ĆU TE PODSJETITI NA MOJA UPOZORENJA KADA SI MU "DRŽAO STRANU" (KAO JA NEKADA).
Da se razumijemo, ne likujem, ali iskreno da kažem - NIJE MI ŽAO. Ipak, veoma iznenađen što se ovo desilo tako brzo. Očekivao sam raspad sistema tek dogodine. Lijepo sam ti govorio, ali nećeš da slušaš. Ja sam to što ti osjećaš sada iskusio više puta, pa ti neću dodatno otežavati. Savjetujem te (opet) da probaš da sve zanemariš i nastaviš svojim putem. Zoran će se za koji dan početi mnogo izvinjavati, postipati pepelom i sl, i opet će se s njim moći komunicirati. Predlažem ti (a ti vidi šta ćeš) da radiš isto što i ja - Svesti komunikaciju na najmanju moguću mjeru. Manje je bolno.
A sad moj odnos prema dotičnom "događaju".
Zoran će moj izostanak sa LR opet prikazati kao moj bojkot, a ja ti tvrdim (a ti mi opet ne moraš vjerovati) da nije to u pitanju. Imam baššššš mnogo obaveza pa sam u startu zaključio da nema šanse da mjesec dana učestvujem iz dana u dan. Npr. ova Jovanova premetaljka me ne opterećuje jer je svaka 3-4 dana i oduzme mi 15 minuta. Ipak, pratio sam rezultate (zadatke sam otvarao 4-5 puta, ali samo otvarao i nisam se udubljivao u rješavanje, osim jednom kada je Ivan tražio pojašnjenje o kriptogramu. tada sam pogledao kriptrogram i rješio sam ga ODMAH)
Kad je krenulo ovo komentarisanje napisao sam sledeći komentar:
Ovu partiju treba poništiti zbog neozbiljnosti takmičara. Ovo treba da bude promocija enigmatike a ne njena antipropaganda!!
Nisam odolio a da ne budem ironičan.
Srećom po moje živce, nisam imao vremena da se upuštam u ovo takmičenje. Vidio sam vrlo malo zadataka, ali pratim rezultate.
Srećom nisam poslao, jer bih ja opet bio najgori od sve djece. Jedino sam svoj komentar poslao Luki.
Drugi put sam mislio reagovati kada se javio anonimac. Mislio sam napisati da molim aninimca da se potpiše jer će sumnja pasti na mene, ali i tada sam odustao, jer sam shvatio da ja mogu pisati šta hoću ZR mi neće vjerovati. Bane, ako hoće može naći ko je anonimac.
Sinoć sam imao neku proslavu ispraćaj penzionera i "opštinska Nova godina) pa sam bio zauzet krkanlukom i zabavom pa nisam gledao šta se dalje dešavalo. Vidim da je pukla tikva.
I šta da uradim, osim da te podsjetim šta sam ti svojevremeno rekao, a ti si brzoplete i neargumentovano osuo drvlje i kamenje na mene i kazao mi štošta što ni pas s maslom ne bi pojeo.
Pozdrav.
Želim ti brz "oporavak" i povratak bloga u normalu.
Slavko.
PS. Izvini za eventualne slovne greške. Žurim jer imam posla.
Nikola:
Oooooo, evo ga, javio se i skandalmajstor, režiser najveće enigmatske blamaže za ovih 5-6 godina, koliko sam proveo u enigmatskim vodama.
Slavko, gledaj svoja posla, nemaš nikakvo pravo da meni držiš bukvicu o moralu ili da me podsećaš na neke tvoje reči. Ti si moj moralni kredit odavno potrošio. Izvoli, bori se sa svojim enigmatskim mrljama kako znaš i umeš, ali meni nemoj tako da se obraćaš ako želiš normalnu komunikaciju sa mnom.
Setim se uvek tvog anagrama ĆAO NOVI VAŽAN LIK. Nisam više ni NOVI, ni VAŽAN, a ni LIK, pa ni ĆAO nema više.
Ako želiš da pričamo o poslu, nekim drugim stvarima, ja sam uvek za.
Zdravstvuj,
Nikola
Slavko:
a. Ne znam o kojoj blamaži govoriš a koju sam ja režirao (ali to je tvoje pravo da živiš u zabludama i da se istrasaš na mene kao tvoj bivši prijatelj kad mu god padne na pamet)
b. Ja gledam svoja posla i ne držim nikakvu bukvicu o moralu nikome pa ni tebi jer da imaš imalo morala ne bi svuju ljutnju prema Zoranu okrenuo prema meni.
v. Ja nemam enigmatskih mrlja (ako ne znaš da te ja uputim u to)
g. To što te podsjećam na ono što sam rekao da ću te podsjetiti, a ti si vjerovao da se nikada neće desiti to je tvoj problem.
š. sad se lijepo jebi i odjebi! (je l' ovo ta komunikacija o kojoj govoriš, jer kad sam pokušao da normalno komuniciram ti mi ovako odgovaraš?Moram reći da si me veoooooma razočarao. Opet sam izgubio tvoju adresu)
Nikola:
Umesto da mi pohvališ curicu kako je lepa i slatka, našao si da mi soliš pamet. Znaš ti dobro o čemu ja govorim, flekav si do patosa. Obojica ste kao pljunuto isti, nastavite da živite u vašem svetu spletki i zavera.
Sa takvim jezikom nemoj više nikada da mi se obratiš.
Nikola
Danas da mogu obrisao bih ovu pretposlednju rečenicu jer ona nije plod racionalnog i trezvenog promišljanja. Posle ovoga Slavko Bovan poslao mi je još jednu praznu poruku, tobože kako nema više šta da mi kaže, a verovatno misleći da jednako tako ječi kao prostakluk. Slavko, na sve ovo imam još jednu poruku za tebe. Naravno, i ovog puta ostaću dostojanstven i na tvoje psovke poručujem ti sledeće:
Slavko, tebi i svim tebi dragim ljudima želim sve najbolje u nastupajućoj 2011. godini, mnogo zdravlja, mira i sreće na ličnom planu i uspeha u enigmatici.
Nikola
