05.12.2010.

MILOVANOVI UTISCI IZ BUDIMPEŠTE

Svetska prvenstva i olimpijada - sve je to lepo, ali je miting u Cirihu jedan i poseban. U logičkom svetu to je 24h Logički maraton u Mađarskoj.

Jednom su me ubedili da dođem (kao da je bilo teško :) ), i više ne moraju. Iako polako ulazim u kategoriju matoraca, ostajem maratonac...

Kako izgleda maraton? Postoji 13 setova zadataka i jedan kružni. Svako propušta jedan set za vreme koga se radi taj kružni. To ostavlja mogućnost autorima seta zadataka da se i oni takmiče. Svaki set traje 1h i 40 min. Nakon toga je pauza od 10 min. Samo dve su duže, od 20min - za jelo (bilo je dobro ove godine, samo je pab sa pićem bio daleko za ovih 10 min). U pauzama dobijete rešenja seta koji je rešavan. Tu vidite šta niste videli, i uglavnom još ne vidite gde ste sve zabrljali. Od druge pauze počinju da donose pregledane testove. Tad sve vidite. Pa se žalimo, hvalimo i komentarišemo. Ali samo kratko. Već pozivaju da se sedne. Ide novi set. I tako 24h. Kada smo umorni na doručku konstatovali da imamo još samo 3 seta do kraja, bili smo srećni, sve dok nismo shvatili da je to jos 5 sati rada!

Mesto okupljanja, tradicionalno: parking kod Merkura, Novi Sad. Prvo dolazi Zoran, pa Čeda. Prelistavamo kod mene buklete. Uskoro stiže Giša i krećemo. Pokupićemo usput Nikolu. Prvi zadatak, eliminatorni, nalaženje hotela, prepuštamo kompjuteru. Navigacija je dobro obavila posao. Bez ikakvih problema smo došli pravo pred hotel. Brzo smo ubacili stvari u sobu. Samo
ubacili i odmah se spustili do restorana, na večeru. Šta smo jeli, nemam pojama. Bilo je nekog mesa u sredini.

Soba je bila ok. Po prvi put se takmičenje održava u ovom hotelu. U svemu je bolji od hotela Benta gde su bila prethodna takmičenja. Samo je ćebence malo, prekratko. Vidim da će standardni deo opreme morati da se menja. Pretrčali smo samo par setova zadataka. Važno je uhvatiti san kao dobar zalet za sutra. A ujuto - sneg. Lep prizor za hvatanje svežine.

Takmičenje. Biram sto sa dobrim osvetljenjem. Dalje od klime - vrat će i onako da me boli, poslednje što mi treba je klima. Novina - postavili su semafore koji pokazuju preostalo vreme. Zadaci zanimljivi, lepi, za razliku od prošle godine u svakom setu ima dovoljno zadataka koje umem da radim. Ni jedan set nisam završio gledajući u papir. Ipak, nisam uspeo da budem bolji od Tanasića. Pošlo mi je to za rukom samo u 1. 11. i 12. setu. Moglo je malo bolje. Grešaka je ipak bilo malo, taman koliko i zadataka završenih u bukvalno poslednjim sekundama.

Na kraju, 25. mesto potpuno zasluženo :) Možda je to ipak previše za mene. Bolje da uzmem neljuti se čoveče... ;)

Ali samo do iduće godine... :)

Нема коментара: