PRAVILA KVIZOVKE

Četvrto otvoreno prvenstvo Srbije u kvizovci biće održano 20. i 21. septembra u Beogradu, u okviru 9. memorijala Tomislava Munišića. Evo osnovnih pravila ove srpsko-hrvatske verzije skrebla preuzetih iz knjige “Svet anagrama” Zorana Radisavljevića.

Izgled garniture i slova
Ploča za igru je veličine 17x17 polja, od kojih je 45 označeno posebnim simbolima, odnosno bojama. U kompletu za igru nalazi se i 300 različito obeleženih pločica, od toga 228 slova. Potrebna je još vrećica za slova, a za proveru ispravnosti reči poželjno je imati rečnik.

Na 10 pločica otisnut je lik “kvizovca”, koji ima ulogu džokera, a preostale pločice su crne boje i imaju istu ulogu kao crna polja u ukrštenicama. Za vreme igre potrebno je odvojiti crna polja od ostalih. Svaka pločica sa slovom u donjem desnom uglu ima broj od 1 do 4, koji predstavlja vrednost tog slova na osnovu učestalosti u našem jeziku.

Zastupljenost slova u igri:
A..............................................20
E, I, O.......................................18
N, R, S, U...................................12
J, K, M, T...................................10
L, P............................................8
G, V, D........................................6
B, H, Z........................................4
C, Č, Ć, DŽ, Đ, F, LJ, NJ, Š, Ž..........2

Vrednosti slova:
A, E, I, O, U, K, L, N, R, S, T...........1
B, C, D, G, H, J, M, P, V, Z..............2
Č, Ć, F, LJ, NJ, Š, Ž.......................3
DŽ, Đ..........................................4
Džoker vredi kao slovo koje zamenjuje.

Premirana polja:
- polja sa dve tačke (žuta) udvostručuju nominalnu vrednost slova koja se na njih postave
- polja sa tri tačke (zelena) umnožavaju vrednost slova tri puta
- polja sa četiri tačke (crvena) umnožavaju vrednost slova četiri puta
- polja sa znakom “X” nazivaju se multiplikatori i ona udvostručuju vrednost cele složene reči. Ako neko uspe da sastavi reč koja prolazi kroz dva multiplikatora, nominalna vrednost reči se množi čak 4 puta.
Svako od premiranih polja može se iskoristiti samo jednom.

Tok igre
Turnirsku partiju igraju dva igrača, svako od njih ima 35 minuta (igra se i na 30 minuta) za razmišljanje i treba da odigra 10 poteza. Svaki igrač izvlači bez gledanja u vrećicu 10 slova od kojih nastoji da sastavi što dužu i bodovno vredniju reč. Najbolja reč ne mora da bude ona što donosi najviše poena jer tokom partije igrač mora voditi računa da li nekim potezom otvara ili sprečava mogućnost protivniku. Sastavljena reč mora imati bar 4 slova, a ukoliko uspravno dodiruje rub table dozvoljene su i “trojke”.

Potezi se igraju naizmenično, posle svakog poteza reč se odmah omeđuje crnim pločicama na početku i na kraju reči. Nakon toga, ako nije bilo reklamacije na ispravnost reči igrač sabira koliko je poena osvojio, beleži potez i izvlači iz vrećice onoliko slova koliko mu nedostaje da ih ima ponovo deset. Prva reč koja se stavi na tablu mora da prolazi kroz središnje polje, a svaka naredna reč mora da se ukršta sa jednom postojećom reči na tabli.

Pobednik je igrač koji sakupi više bodova, ali od ukupnog zbira prethodno treba oduzeti vrednost pločica koje na kraju partije ostanu “u ruci”. Ako se među tim ostatkom nađe i kvizovac, on vredi deset negativnih bodova (ovo se može desiti kada se igra zatvorena pozicija).

Kada igrač koji je na potezu ne može ili ne želi da sastavi novu reč, on kaže “dalje” propuštajući potez. U slučaju da kaže “menjam” takođe će propustiti potez, ali onda će moći i da zameni proizvoljan broj slova koji izdvoji. Igrač ne sme dva puta za redom menjati svoja nepovoljna slova, ali može proizvoljan broj puta govoriti “dalje”.

U jednom odigravaju može se iskoristiti bilo koji broj džokera, no treba biti oprezan jer protivnik u narednom potezu može osvojiti postavljenog džokera. To se radi tako što se ukrsti reč kroz džoker, a potom na to polje stavi slovo koje ono zamenjuje. U slučaju takve zamene osvojeni džoker ne može se koristiti u istom potezu.

ostala tehnička pravila
Ako igrač u prvom potezu postavi na tablu reč od deset slova, tada on osim postignutih bodova prema vrednostima slova i iskorišćenih multiplikacija dobija još 40 bodova nagrade. Ako igrač u nekom od sledećih poteza postavi na ploču reč od 11 slova i pritom iskoristi svih 10 pločica, osim postignutih poena pripašće mu još 50 nagradnih poena. Za reči od 10 slova dobija se 20 bonus bodova, a ako se sastavi duža reč ali ne utroše sva slova u ruci dobija se takođe 20 poena.

Jednom postavljene pločice do kraja partije se ne skidaju, osim u slučaju zamene džokera ili nepravilno upisane reči. Ukoliko igrač postavi nepravilnu reč i protivnik uloži reklamaciju potrebno je skinuti reč sa table i odigrati nešto drugo. U turnirskim partijama nepravilnosti se kažnjavaju oduzimanjem vremena za razmišljanje. Kazna za prvu nepravilnost je 1 minut, drugu 2 minuta, a svaku narednu 4 minuta od preostalog vremena za razmišljanje.

Da ne bi bilo neopravdanih reklamacija jednake kazne predviđene su i za one koji reklamiraju postojanje sasvim ispravne reči. Odluke se donose na osnovu kontrolnih rečnika, a na turnirima taj posao obavlja sudija. Ako igrač koji se kažnjava nema na satu dovoljno vremena da mu se oduzme, računa se kao da mu je pala zastavica i taj igrač gubi partiju.

Ako je neispravna reč odigrana, a protivnik nije uložio žalbu pa je igra nastavljena i odigran sledeći potez, neispravan potez računa se kao regularan. Takve situacije mogu se videti naročito u trenucima kada su oba igrača u cajtnotu i onda do izražaja dolazi psihologija.

Najteži prekršaj u kvizovki je slučaj kad igrač pred sobom ima više od 10 pločica. Za takvo nepravilno izvlačenje slova predviđena je vremenska kazna od 5 minuta, a višak slova se mora vratiti u vrećicu. U jednoj partiji dozvoljeno je više puta u različitim potezima odigrati jednu te istu reč. U turnirskim partijama zabranjeno je skrivati raspoloživa slova od pogleda protivnika.

pravila sastavljanja reči
Za turnirske partije reči moraju biti iz leksičkog fonda srpskog, odnosno hrvatskog jezika. Pravilnost reči na turnirima utvrđuje sudija uz pomoć odgovarajuće literature, rečnika, leksikona i drugih priručnika. Dozvoljeno je sastavljati sve opšte imenice, ali samo u nominativu jednine i množine. Nije dozvoljeno sastavljati sintagme, a izuzimaju se sve imenice koje se pišu velikim početnim slovom.

Mogu se sastavljati i svi glagoli osim povratnih, i to isključivo u infinitivu. Pridevi se mogu sastavljati u sva tri roda u određenom i neodređenom obliku, ali samo u pozitivu, dok su komparativi i superlativi zabranjeni. Zamenice vrede u sva tri roda, takođe samo u nominativu, a isto važi i za brojeve. Nije dozvoljeno korišćenje uzvika, skraćenica, prefiksa, sufiksa i drugih nesamostalnih reči.