Ekipa Srbije nakon svih peripetija srecno je stigla u Minsk. Problemi su poceli u Beogradu na aerodromu, kada nas nisu pustili u avion bez tranzitne vize za Moskvu. Aerodromi Seremetjevo 1 i Seremetjevo 2 u Moskvi udaljeni su dvadesetak kilometara, a u agenciji koja nam je izdala karte su to prevideli misleci da je u pitanju samo drugi terminal. Tako smo umesto da otputujemo, u nedelju ostali u Beogradu, Taj dan smo iskoristili za vezbanje zadataka, uz nadu da ce sutradan sve biti u redu. Propust koji je napravila agencija uspeli smo da resimo tek sutradan, u ponedeljak. Pred ambasadom Rusije red dugacak nekoliko metara, ali smo morali da se nekako probijemo do ulaznih vrata. Do leta je ostalo svega 3-4 sata. Nova nevolja – potrebne su nam fotografije za vizu. Juris na slikanje!
Kakva pljacka! Tranzitna viza za Rusiju izasla nas je 65 evra po osobi, ne racunajuci ekspres fotografije za 380 dinara. Neverovatno! Najzad, karte su nam izdate u predstavnistvu Aeroflota pred samo poletanje. U Moskvi nova jurnjava po aerodromu. U poslednji cas ukrcali smo se na let za
Ipak, posle svih muka mogli bi smo da kazemo da smo i dobro prosli. Kolegama iz hrvatske reprezentacije nestali su koferi u Pragu. Deo prtljaga stigao je sutradan u
Prvi dan proveli smo na mini ekskurziji u etno muzeju “Dudutki” u predgradju Minska. Videli smo kako su nekad ziveli beloruski seljaci i probali odlicnu votku.
Takmicenja pocinju sutra ujutro. Posto je ovo 17. svetsko prvenstvo, ovde je sve u znaku broja 17. Tako su organizatori danas objavili da ce biti 17 finalista, sto je podgrejalo nadu nasim reprezentativcima, narocito meni. Sutra uvece radicu novi izvestaj, nadam se sa odlicnim rezultatima posle prvog dana.
Pozdrav svima, tamo daleko!
Нема коментара:
Постави коментар