KAPITENOVE IMPRESIJE IZ SLOVAČKE

Zdravo svima,

obećao sam izveštaj sa prvenstva za juče, ali bio sam premoren i sa temperaturom (srećom prvenstvo nije bilo u Meksiku) pa i nisam zabrinut.
Ovo je bilo za mene (nadam se da će i ostali izneti svoje utiske) najnapornije prvenstvo, teže i od čuvenih 24 sata. U odlasku u putu 14 časova u povratku 14 časova a između toga nas je organizator držao sva tri dana na instrukcijama ili takmičenju sat dva iza ponoći. Naravno rešavanje zadataka startuje u 9 ujutru. Ipak sve smo to pregurali, što je na opšte iznenadjenje i Giši poslo za rukom.

Krenuli smo 23. uveče u 10 iz Beograda. Svratili smo kod Nikole da vidimo "tatino blago" nazdravimo i krenemo sa skromnim očekivanjima (osim kapitena) u Žilinu. Naša ekipa je kao i uvek avanturistička pa smo Branko i ja ispunili želju ostalim članovima da vozimo lokalnim putevima a ne autoputem. Put nas je vodio kroz pitomu prirodu Madjarske, gde su nam srne tri puta iskočile na put a poneku lasicu, ježa, lisicu i ostalo da ne pominjemo. Dok sam vozio, inspirisan presretačima, Gaja je sve vreme objašnjavao i nabrajao šta je imao od kućnih ljubimaca i da mu je najžalije što mu je kornjača pobegla (mora da je radio sudoku :-). Nikola mu je logično predložio da nabavi puža. Posle više puta promašenih skretanja, propraćenih Gajinim "pa gde može bosanac da bude navigator", bez obzira na to moto ekipe je bio "Srbija na dobrom putu" pa smo 24. posle 12 časova stigli u Žilinu. U povratku je bilo slično jedino što sam ja vozio sve vreme, jer posle gajine vožnje od neka dva sata ka žilini nisam više mogao da ubacim menjač u brzinu.

Taj prvi dan je protekao u skromnim pripremama (nikako nismo uspevali da se kompletiramo), ali je pokazao i veoma ozbiljan pristup Branka i Gaje. Posle obaveznog programa za objašnjenje pravila i instrukcija za takmičenje postalo nam je jasno da će nam sva priprema pasti u vodu jer domaćin nije dozvoljavao na stolu ništa osim olovke i gumice, i veoma je insistirao na formi.
Prvi deo prvog dana je bio predvidjen za individualne setove. Posle prvog seta u timu je vladala razočaravajuca atmosfera, niko nije bio zadovoljan urađenim. Opšta konstatacija da su zadaci bili preteški odnosno da se dobar broj njih nije mogao uraditi bez pretpostavki. Posle drugog seta ista priča osim za Gaju koji je uspeo da se plasira u malo polufinale na osnovu rezultata samo iz drugog seta. Treći set je malo popravio raspoloženje, nažalost ne i Gaji koji je čist logički zadatak radio njegovim čuvenim pretpostavkama i naravno nije ga uradio.

Drugi deo dana je bio presudan za uspeh ekipe i pojedinaca. Timski setovi su nam krenuli odlično i odmah od prvog objavljivanja tabela pa sve do kraja Srbija je delila drugo mesto sa Českom. O zadacima ne treba trošiti puno reči. Prvi set u celosti rešilo dvadesetak ekipa, drugi set samo Mađari, u trećem setu uspešni su bili samo Slovaci, Česi i mi. Četvrti set imao je 10 zadataka, 22 ekipe su rešile 9 zadataka a samo japanci i taj deseti (već pominjane domine). Finalne zadatke nije rešila nijedna ekipa. Zadaci ili prelaki ili preteški odnosno slabo odmereno vreme opredeljeno po setovima. Naravno kako nama tako i drugima i mislim da smo još jednom pokazali osobine koje krase naš narod snalažljivost i prilagodljivost.

B tim je dostojno pratio A tim i posle prva tri seta je bio najbolji B tim i držao visoko 8 mesto. Onda je dosao četvrti set sa dominama, gde se Gaja zaigrao, i pored 8 urađenih zadataka, nažalost zbog jednog neurađenog zadatka (osmosmerke) smo pali celih 15 mesta tako da smo takmičenje zavrsili kao 23 od 46 ili kao peti B tim (da smo uradili taj zadatak a mogli smo ostali bi na 8 mestu). Gaja će za ovo morati da se vadi na narednih 15 prvenstava i to isključivo u B timu.
Ovi rezultati su podigli duh u ekipi, ali su se opet zadovoljavali malim ciljevima, tako da sam to veče, pre noćnog seta, zahtevao 7 medalja. Optužen da je to neprihvatljivo, pristao sam na kompromis i insistirao na 6 komada čvrsto ubeđen da će tako i biti, kao i trojica polufinalista. Doneli smo 5 (3 timske+kapitenska i Brankova). Ako dodamo i dva pehara došli smo opet na brojku od 7 komada, sve zavisi od toga kako ko broji.

Pošto Nikolin blog čitaju mnogi, imali smo komentare od takmičara iz drugih zemalja u smislu šta sam ja nalupetao kao ciljeve pre takmičenja (kako Gaja reče baba Vang(l)a). Posle takmičenja dobio sam ponude da pišem ciljeve i za druge timove, što sam ja naravno ljubazno odbio.
Uz jasno postavljene ciljeve karantin je i ovoga puta bio uspešan, doduše malo blaži, bilo je i dopinga, neko malo pivo pa uspesno dalje, neko veliko pivo pa neuspesno, pa ostaje samim članovima da uvide valjanost kapitenskih saveta. I da ne zaboravim, kapiten je uspešno položio test iz početnog engleskog kada je predstavljao ekipe. Nažalost ne može se isto reći za Nikolu i njegov meč sa čuvenom slovakinjom "Borovičkom" ali mislim da će u revanšu odneti pobedu.

Da sumiramo: Više nego dobri rezultati, ostaje žal za Nikolinim trećim mestom od kojeg ga je delilo samo 46 sekundi. Za utehu prvi put se okitio timskom medaljom kojoj je sigurno najviše doprineo a za podstrek moje predviđanje da će doneti bar jos jednu iz Antalije.
Članovi me u povratku upitaše šta sad, za sledeće prvenstvo kakvi su ciljevi, nije dobro što smo smo treći sad se mnogo očekuje od nas! Odgovor verovatno pretpostavljate ZLATO!!!

kapiten