MOJI UTISCI

Kakav neverovatan vikend u Slovačkoj! Epilog je već poznat, a sve je počelo ovako:
Četvoročlana ekipa iz Beograda stiže u petak u sitne sate u Sombor. Predah uz meze i sokiće (alkohol još nije dolazio u obzir) iskorišćen je za planiranje puta i još poneku reč o zadacima. Dok sam se okrenuo da ih poslužim, stadoše da kite Vanjicu evrićima. Ljudi, stvarno nije trebalo! Sledeća destinacija - Kolut. U malom mestu u blizini granice sa Mađarskom čekao nas je Giša, prilično umoran. Na graničnom prelazu Bački Breg stroga carinska kontrola propušta nas nakon temeljnog pretresa vozila. Put kroz Mađarsku je dobar, a glavna opasnost na putu su srndaći. U Slovačku ulazimo negde u svitanje. Preko Nitre i Prievidze stižemo u Žilinu oko podneva. I vozači i navigatori su gladni i umorni od puta, pa su nam baš prijali sendviči koje je pripremila Banetova gospođa (ni ja ne volim kad me zovu Nidža, pa šta da se radi). Neki su bili nestrpljivi da što pre upoznaju Žilinu pa su odmah po smeštanju u hotel “Slovakia” krenuli u šetnju, a druga ekipa uputila se na spavanje. Sobe nisu bile luksuzne, ali luksuz nismo ni tražili narode. Primetili smo nešto što do sada nigde nismo videli - TV kanal sa 24 sata emitovanja tvrdih pornića!

Uveče se krenulo na svečano otvaranje u hotel “Holidej in”. Priređena je lepa prezentacija dobitnika medalja sa prethodnih logičkih i sudoku takmičenja. Bila je to, ustvari, poslednja prezentacija slajdova bez predstavnika Srbije. Posle kraćeg folklora počeo je trk za klopu. Izgladneli sudokisti napravili su dugačak red za hranu, koja baš i nije bila nešto ekstra. Dva ili tri kuvana jela, pečena pačetina, losos, malo priloga i nešto više salata, bez čorbe i voća. Tako siti bili smo spremni za pitanja o zadacima, koja su se odužila do kasno u noć, pa smo i napustili salu pre završetka. Mnoga pravila su bila nedorečena i dosta nespretno postavljena, ali su ipak bila jednaka za sve. Ipak, od svega je bilo važnije dobro se naspavati pred sutrašnje izazove.

Takmičenje je u subotu počelo u 9 ujutro, a završilo se u ponoć, uz malo duže pauze za ručak i večeru. Prvi set trajao je 121 minut i sastojao se pretežno od klasičnih zadataka, koji se nisu mogli rešavati čistom logikom, već pomoću “trikova”. Skoro svaki klasični zadatak zahtevao je jednu ili više pretpostavki, što me je prilično iznerviralo. Drugi set bio je sa simbolima. Tri zadatka - sa brojevima na jeziku Maja, rimskim i digitalnim brojevima trebalo je rešiti za 29 minuta i pritom se nisu smeli ostavljati arapski brojevi. Najboljih 29 iz ovog seta plasiralo se u plej-of ekstra, a odatle se dalje išlo u malo finale, koje nije donosilo nikakve nagrade. Sa simbolima se najbolje snašao Gaja, koji je jedini od naših prošao u plej-of ekstra. Usledio je set koji se zvao “snežni čovek”. Četiri zadatka povezana tako da izgledaju kao Sneško.

Prepodnevni deo završen je setom nazvanim “svetski rekord”. Jedan klasičan sudoku zadatak trebalo je uraditi za manje od 5 minuta i 25 sekundi. Kao što smo i pretpostavili, zadatak je bio pretežak i bez jasne logike za rešavanje. Nekim čudom Belgijanac Bertran uradio ga je za 3 minuta i 6 sekundi i dobio salve aplauza, ali, ljudi, zamalo da ja postanem rekorder. Odmah sam opalio pretpostavku i zadatak je počeo lepo da se otvara. Nije prošlo ni dva minuta, a meni je ostalo još da upišem desetak brojeva. Tu primetim da u četvrtom redu nije bilo mesta za šesticu i moja srećna gumica morala je da radi. Šteta! Posle prvog dela niko od nas, osim možda Giše, nije bio zadovoljan, ja tek na 19. mestu, Bane i Giša oko tridesetog, ali s nadom da će se probiti do polufinala, Gaja, Bojana i Zoki u sredini tabele.

Popodne se rešavalo timski. Za prvi set bilo je dato previše vremena i većina timova je uradila sva tri zadatka razbacana na tri lista, a maksimalni bonus iznosio je samo 5 poena. I drugi set bio je totalno bezvezan. Pet sudokua povezanih u jedan trebalo je rešiti za pola sata, tako što je svaki član ekipe rešavao po 10 minuta. Samo Mađari su uspeli da ga urade. Dobra taktika u trećem štafetnom setu donela nam je bronzu, a da je bilo još dva minuta sigurno bi osvojili zlato. Uradili smo 4 od 6 zadataka. Prva tri bila su vrlo teška, Banetov možda najteži, ali smo se izborili, svako sa jednim zadatkom. Četvrti koji sam ja uradio bio je izuzetno lagan, a Bane je već dobro načeo i peti, ali je vreme iscurilo. Samo Slovačka je u štafeti uradila 5 zadataka, a mi i Česi po 4, medalje su, ispostavilo se, bile odlučene.

Večernji program počeo je sa plej-ofom ekstra. Navijali smo za Gaju i rukama i nogama, ali nije uspeo da se plasira u malo finale. Ekstra program bio je simpatičan - takmičenje za boja i mis sudokua. Sedam misica je šminkalo svoje partnere, a kandidati za boja su gulili krompir. Za misicu je sutradan na zadovoljstvo članova našeg tima proglašena Austrijanka, a boj sudoku je Goran Vodopija iz Hrvatske. Posle malog finala usledio je set naslovljen kao “košmar u Žilini”. Završio se tačno u ponoć, a najviše koncentracije posle napornog dana imali smo jedan Čeh, jedan Slovak i ja, osvojivši najviše poena. To me je dovelo do 11. mesta i odlične polufinalne grupe, što mi je širom otvorilo vrata do finala. Živele sudoku osmosmerke!

U nedelju prepodne program se odvijao u našem hotelu. Prvo se rešavao poslednji timski set, opet bezvezan jer se nije mogla napraviti značajnija razlika. Na raspolaganju je bilo 2 sata i 15 minuta, a 9 od 10 zadataka rešili smo za sat vremena. U preostalom vremenu nismo uspeli da pronađemo kombinaciju za sudoku domine, totalno bezvezan zadatak, još jedan u nizu. Uradili su ga samo Japanci. Potom je krenulo polufinale. Četiri zadatka za 45 minuta. Publici je prikazivano ko je koliko zadataka uradio, ali mi nismo na to obraćali pažnju. Giša je upao u moju “beta” grupu, a Bane je bio u “gama” grupi sa malo ozbiljnijim protivnicima. Tri zadatka rešio sam za nekih 33 minuta i sigurno sam mogao da uradim i četvrti zadatak, ali nisam dobro pročitao pravila. To me je moglo skupo koštati, ali nije. Posle ručka rezultati se postavljaju na zid. Oduševljenje!!! Ja i Bane u finalu! Ja kao pobednik grupe, Bane po rezultatu, drugi u svojoj grupi. Srbija je jedina sa dvojicom među 8 najboljih. A koja su sve imena otpala, sve sami majstori sudokua, ali i uobražene zvezde i zvezdice koje su isključivo zbog svog poraza događaje na ovom prvenstvu nazvale farsom.

U našim redovima jeste bilo veselo, ali ne i euforično. U sobi su se kovali planovi i skupljala energija za timsko i pojedinačno finale (TV je bio ugašen!), a nekima je prijalo to što su prethodno “drmnuli” jedno pivce za živce. Timsko finale opet bezveze, 3D sudoku na papiru koji niko nije rešio i 4D manipulativni sudoku, koji opet niko nije rešio. Inače, u timsko finale plasiralo se 46 ekipa, ili u prevodu svi! Čisto gubljenje vremena. Počinje prozivka finalista. Nas dvojica smo sjajno raspoloženi, čini se i bez treme. Sve je moguće u finalu. Spuštaju se zavese i naspram nas pojavljuje se 8 velikih panoa sa sudokuom. Odmah sam spazio kako ću da upišem 5-6 brojeva, a verujem da su i ostali. Malo je to sve bilo neobično, ali opet su svi bili u jednakom položaju. Vreme je krenulo. Prvi zadatak klasični, drugi dijagonalni sa ekstraregionima. Oba zadatka uradio sam na sreću, uz pomoć pretpostavke, drugi završio u poslednjim sekundama. Bane je bio najbrži u drugom zadatku, što mu je zasluženo donelo srebrnu medalju, a vrlo malo je nedostajalo do zlata. Videćete ljudi šta će biti kad počne da rešava logičke zadatke! Sjajan je osećaj biti na podijumu za dodelu medalja, kad već postolja nije bilo. Trebalo je to i proslaviti, uz vino, pivo i (ili) borovičku, pa makar se i sutradan osećali loše!

Sad primećujem da sam se raspisao, pa ću ostatak da skratim. U povratku svratismo do Bratislave na picu i kratak obilazak grada. Carinici na Bačkom Bregu ovog puta su bili šaljivi. Kad smo se pohvalili das mo treći na svetu, jedan je pitao: “A koliko je bilo ekipa – 3?” U Somboru nas je čekala topla čorba i piletina sa krompirićima i trava salatom. Ovo prvenstvo svima nama ostaće u najlepšem sećanju.