Nakon dva propuštena svetska zagonetačka prvenstva eto i mene u sastavu naše reprezentacije. Sa velikim očekivanjima ali i strahom da neću pruziti očekivano. I taj strah se na kraju pokazao opravdanim. Sve je bilo extra, let, hotel, vreme. skoro sve. Prvog dana je olujno nevreme pokvarilo planove organizatora i naš izlet. I taj da smo iskoristili za opuštanje uz karte. Eh, da su me i zadaci služili kao karte. Od samog početka je krenulo van plana i tako je ostalo do kraja. Početničke greške, pogrešan odabir zadataka...
Ma, i kada krene po planu, odnekud se pojavi marfi sa svojim zakonima i sve ode... kuda on želi. Par grešaka u samo jednom polju, nekoliko brzopletosti, gomila pogrešnih pretpostavki, očekivane i neočekivane nule u pojedinim setovima zadataka, ma svega i previše, a najmanje rešenih zadataka. I na kraju neočekivano sedamdeset i neko mesto, koje i nije vredno pomena. Jedino je malo bilo sudokua, skoro nikako, pa je možda i to doprinelo slabom rezultatu. Na moju sreću, ostali naši reprezentativci su bili na visini zadatka, i na kraju doprineli da ostanemo u sredini tabele.
Najlepše od svega je bilo gledati Nikolu u njegovom prvom finalu na svetskim zagonetačkim prvenstvima. Šteta sto nije bio koju sekundu brži i borio se za medalju. Sve u svemu, ne mogu biti zadovoljan svojim učešćem i mislim da je vreme da logičke zagonetke prepustim mlađima, a ja ću se zadovoljiti sudokuom.
Nadam se da ću za 6 meseci pisati lepši izveštaj iz Filadelfije.
Gaja
1 коментар:
Eh, Gajo, nemoj biti tako strog prema sebi... Sasvim zasluženo si prošao kvalifikacije, a u Turskoj si se trudio i pokušao da daš svoj maksimum. Ne može uvek sve da ispadne kako priželjkujemo.
Na kraju krajeva, bio si bolje plasiran nego Marko i ja u Rio de Žaneiru pre dve godine. Nije baš neka uteha, ali eto...
Постави коментар