MOJI UTISCI IZ ANTALIJE

Konačno nađoh više vremena da napišem nekoliko redova o doživljajima iz Antalije. Sneg i mećava ispraćaju nas na beogradskom aerodromu. Radosni smo što putujemo u toplije krajeve. Pre polaska čitali smo vremensku prognozu, kiša u sredu (baš kad je planiran obilazak znamenitosti), a za ostale dane sunčano sa najvišom temperaturom 23-24 stepena. Zbog toga i naš kapiten oblači letnju jaknu (da, da, i to postoji).

Let do Istanbula zbog kašnjenja pri poletanju trajao je skoro dva sata. Tu nas čeka red za vizu. O, evo i komšija Hrvata! Fri šopove smo ostavili za povratak, a pokazaće se da to i nije bila baš dobra ideja. Prešli smo odmah na terminal za domaće letove, a Gaja tu izgubio jaknu. Nema je nigde, oprostio se naš Gaja od jakne. Kreće ukrcavanje u avion i još nekih sat vremena nas je delilo od konačne destinacije.

U Antaliji su nas dočekali organizatori i odvezli do našeg hotela. Saznali smo da je u cenu boravka uključeno kupanje, teretana, fitnes, sauna, pića u bilo kojem delu hotela do ponoći, mini bar u sobama i još štošta, osim bovlinga, bilijara, interneta i telefoniranja. Na ulazu u prelepo zdanje čekali su nas tradicionalni pokloni, torbe, majice, olovke, gumice i ostali materijal za rešavanje, a ovog puta smo dobili i veliki paket grickalica, termos šolju i još neke sitnice.

Učesnici prvenstva već su se okupili na ceremoniji svečanog otvaranja. Kapiteni su imali zadatak da predstave svoju ekipu pa je i naš Zoki izašao na scenu. Posle otvaranja vraćamo se po kofere koje smo ostavili na ulazu, a osoblje nam stavlja zelene narukvice po kojima se poznaju gosti hotela. O, evo i Gajine jakne! Samo da znate, „pošteni“ nalazač nije dobio ni lire!

Večera je prošla, a Srbi su s puta stigli gladni. Srećom, tu je kasna večera od jedanaest do ponoći. Izbor jela je veliki za ovako kasnu klopu. Švedski sto pun je raznih vrsta gotovih jela, salata, voća i slatkiša. Inače, u vreme redovnih obroka duž hodnika od nekih pedesetak metara s obe strane poređano je na stotine činija sa salatama, glavnim jelima, kolačima i raznim špecijama. Kad je lepo vreme, na terasi se peku omleti za doručak, meso i pomfrit za ručak i večeru. Umorni smo od puta, usledilo je raspakivanje i odmor.

Sutradan je tajfun odložio planiranu ekskurziju za popodne. Jak vetar duvao je ceo dan pa se deo ekipe nije odlučio za razgledanje grada i muzeja. Zoki, Gaja i ja morali smo da odlučimo ko je šampion u kontratabliću, a posle smo obišli i neke obližnje šoping centre.

Veče pred takmičenje vreme je za pitanja i otklanjanje eventualnih nejasnoća u vezi sa zadacima. Sastanak se odužio, kao i obično. Organizatori su rešili da prate savremenu tehnologiju, pa su takmičari dobili na korišćenje takozvane „kipedove“, daljinske upravljače kojima se prijavljuju odgovori i pomoću kojih se javljaju oni koji su rešili sve zadatke u jednom setu. Da digitalizacija prvenstva bude potpuna, tu je i WPC kanal u hotelskim sobama na kojem je trebalo da se pojavljuju rezultati. Ipak, taj projekat nije zaživeo.

Ostalo je još vremena za stoni tenis da nam Bokica pokaže kako se to igra. Valjalo je još jednom prelistati prvi deo bukleta i spremiti se za takmičenje.

1. set - za dobrodošlicu ekipe su prvo pravile zmiju na tabli sa 3D kockom u sredini. Simpatičan zadatak za opuštanje, samo je trebalo da bude na kraju dana. Naša zmija nije bila mnogo velika, ali dovoljna da se čovek uplaši.

2. set - logički sprint. Šesnaest lakih zadačića trebalo je uraditi za 20 minuta. Ja sam uspeo da uradim 12, jedan od najlakših sam pogrešio u brzini. Posle prvog individualnog seta bio sam sedmi, a nijednog trenutka tokom prvenstva nisam bio slabiji od devetog mesta.

3. set - klasika, ali bio je prilično teških zadataka kao što su bili drugi magneti i deljenje.

4. set - optimizacije. Ekipa Srbije odlično se spremila za ovaj set jer je na pripremama u Beogradu rešavala vrlo sličan test. Za petlju reči koje smo mi koristili bile su ANTALYA i ANKARA, a na takmičenju je umesto Ankare trebalo petljati s rečju ANADOLIA.

5. set - inovacije, a s njima i prva krupnija greška u ogradama (po ko zna koji put) i nedovršen matematički zadatak zbog kojeg mi je baš krivo.

6. set - prvi od dva skrin testa na velikom ekranu. Matematički zadaci sa šibicama, prilično teški, ali ipak upisali smo i poneki poen.

7. set - brodovi i nova greška. Na poslednjoj platformi ostavio sam brod skriven u rupi, a po pravilima on tamo nije smeo da se nađe. Ode u propast još 78 bodova.

8. set - najslabija karika. Svako je prvo sam trebalo da uradi četiri kodirana kakuro zadatka, a potom se prelazilo u drugi deo sale gde nas je čekao zajednički zadatak koji je bio dosta neodmeren pa ga nijedna ekipa nije uradila.

9. set - drugi dan počeo je novim skrin testom. Zadaci Mensinog tipa nisu bili laki kao prethodnih godina, ali se srećom nije mogla napraviti neka velika prednost.

10. set - živela tapa! Sve zadatke koji su neka kombinacija mina i korala sam stukao (stapao) brzo i zaradio dodatne bonuse.

11. set - mečmejker. Razbio sam ovaj set za 26 minuta i dobio 120 bodova bonusa koji su me doveli do trenutno četvrtog mesta. Trebalo je rešiti šest zadataka, pri čemu se nije znalo koji je koji. Da bi bilo još teže, ubačena je jedna lažna mreža i još dva lažna opisa. Drugi sam završio zadatak, odmah posle Nemca Vajsa. Čudnog li prezimena kad se nijedno izvorno slovo ne pojavljuje u našoj verziji!

12. set - timsko tapanje i otkrivanje mina. Svako je dobio po jedan povezani zadatak. Nejasna pravila razlog su zbog kojeg nismo završili ovaj set.

13. set - set bez instrukcija. Teško. Za neke zadatke sam bio siguran da ih neću rešiti ni uz pomoć instrukcija. Ipak, jedan urađen od šest komada, dovoljno da ne prođem sa nulom.

14. set - Oguz. Četrdeset lepih zadataka za 130 minuta. Uradio sam više od tri četvrtine zadataka, ali sam pri unošenju rešenja napravio propust kod dva zadatka. Bodove sam vratio slučajnim pogađanjem rešenja kog zadatka koji se zove poligraf. Čestitke Serkanu i Gulče na sjajnim zadacima tokom cele godine.

15. set - kocke u neboderima. Malo teže za objasniti, tek nadao sam se da sam i ovog puta sve uradio, no u brzini sam pogrešio u trećem zadatku.

16. set - dvanaest kocki trebalo je složiti tako da se sa svake strane može pročitati reč PUZZLE. Čeda je najzaslužniji što smo uspešno rešili ovaj set.

Posle dva naporna dana bilo je vreme da se opustimo na kuglanju i stonom tenisu. Sutra je dan finala, a i Srbija prvi put u 18 godina dugom istorijatu svetskih logičkih prvenstava ima svog aduta za najviši plasman.

Finalni dan počeo je otkazivanjem timske završnice za popodne pa je vreme iskorišćeno za brčkanje u bazenu i u moru, odmor uz partiju šaha velikim figurama i iščitavanje instrukcija za finalne zadatke. Posle laganog ručka i pivca odgledali smo završnicu timskog finala. Nemačka je rasturila SAD i dokazala da je u ovom momentu najjača logička nacija na svetu.

Zle sile urotile su se protiv mene i zaustavile me na putu do medalje. Prvo mi je na početku takmičenja dodeljen startni broj 066, a treća šestica bila je moj konačni plasman. Tako omađijan u finalu sam napravio jedan pogrešan zaključak kod prvog zadatka i na njemu izgubio 13 minuta od 27 i po, koliko sam imao na raspolaganju. Potom sam za deset minuta rešio još tri zadatka, što je bilo dovoljno samo za šesto mesto. Šteta, jer sam siguran da bi u finalu zablistao. Da me nečastivi nije u tome sprečio, siguran sam da sam mogao da srušim i velikog Ulriha.

U samoj završnici dogodio se skandal. Finale je prekinuto. Nešto slično viđeno je pre tri godine u Bugarskoj. Zbog greške u rešenju Fojtu je vraćem zadatak, a on sav izbezumljen ne zna gde je pogrešio. Uskoro i sudija uviđa grešku. Nastaje opšti metež, Fojt besan istrčava iz sale, a kapiteni odlučuju da se finale ponovi. U ponovljenoj predstavi kasno uveče Fojt ubedljivo postaje novi stari šampion. Počinje žurka.

Sećate se one priče iz Slovačke o Borovički? E, ponovo je radila borovička, ali ovaj put kod našeg predsednika. Bila je crvenkasto-narandžasta ovaj put i zvala se nekako drugačije, ne sećam se kako ali znam da naziv ima veze sa nečim bezobraznim na plaži. Nasmejala bi vas i priča o tome kako je Amerikanac Rodžer Barkan naučio srpski, ali nije za širu javnost. Podsetite me da vam to obavezno ispričam.

Napuštamo Antaliju u želji da ponovo vidimo ovaj turistički raj. Povratak bi bio sasvim običan da na aerodromu u Istanbulu nije bilo jurnjave. Zoki i Gaja zbog kupovine u fri šopovima umalo da neplanirano produže boravak u Turskoj.