UTISCI IZ BUDIMPEŠTE

Koji je vaš lični rekord u nespavanju? Ja svoj iz godine u godinu popravljam, ne zbog insomnije ili košmarnih snova, već zbog jednog fantastičnog događaja – takmičenja koje se zove 24 Hours Puzzle Championship ili logički maraton.

Sve je krenulo po planu, Milovanov precizni navigator procenio nam je tačno vreme dolaska u Budimpeštu. Dobro je, stižemo na večeru jer mnogo smo gladni. :) (obećavam da neću preterivati sa smajlijima) U kolima mi je pripalo počasno mesto centralne sardine, ali sam ga u povratku ljubazno prepustio Giši. :) (ovde još moram)

Stižemo kao poslednji. Na ulazu u prosečni hotel „Amadeus“ preuzeli smo instrukcije i majice, a na recepciji ključeve od soba i daljinske upravljače, ali samo na revers. Potrebno je imati dobru orijentaciju da biste se snašli u sobama, ali vremena za to sad nema jer restoran se zatvara.

Za večeru je prvo stigla čorba od kupusa, ali odlična, sa tostom. E, onda su nas počastili sa pečenim šniclama i krompirom, i sve to u voćnom umaku. Slatko meso ne prija samo na prvi zalogaj, dalje smo se već navikli. Pre spavanja okupili smo se kao prava, ozbiljna ekipa da prelistamo buklet.

U klaustrofobičnu salu u kojoj ćemo provesti naredna 24 sata ušli smo malo ranije da bi odabrali dobra mesta. Prvi cilj je bio što dalje od klime, zatim naći sto koji ne škripi kad se briše gumicom, a pritom da imate i dobar pogled na semafor.

Počinje! Prvih 100 minuta uz zadatke Karolja Kresa prošlo je dok dlanom o dlan. Sledećih 100 minuta svi su rešavali moje i Gišine zadatke, a nas dvojica kružni set. Početak je za mene bio veoma loš. Neuobičajeno je da prva tri seta uradim tako loše, čak katastrofalno. U trećem setu Vladimira Portugalova napravio sam najveće greške, počeo sam da rešavam zadatke koji mi ne leže i izgubio ogromno vreme na „spiral snake“ i kasnije za „ABC solitere“. Za to vreme vodeći su napravili nedostižnu prednost. Posle toga vodio sam bitku sa samim sobom.

Negde kasno uveče natempirao sam pravu formu. Posle najlakšeg seta Hasana Jurtoglua, gde zamalo da uzmem muštuluk sa 1000 bodova, dva uzastopna seta, Horvatov i Olgin, uradio sam najbolje od svih. Zadaci su mi baš prijali, a da sam imao malo više sreće mogao sam i još bolje.

E, posle toga je usledila kriza organizma. Osetio sam blagu mučninu, glavobolju, a počeli su i simptomi prehlade, ali sam i dalje zadržao solidnu brzinu rešavanja. Morao sam da popijem kafetin i pomoglo mi je. Oko pola šest sam se potpuno oporavio. Jaja za ranojutarnji doručak su mi prijala. Ostalo sa su još samo 3 seta, ali, avaj, to je još 5 sati rešavanja.

Dobro sam rešavao poslednje setove, ali sam tu napravio i najviše grešaka, neke su bile vrlo glupe i oduzele su mi dosta bodova. Baš u ovim poslednjim setovima potkralo se dosta grešaka u samim zadacima. Na primer, jedan kakuro je bilo nemoguće rešiti jer jedna suma nije bila ispravna. U skreblu jedna reč imala je slovo viška, pa onda nekoliko zadataka sa duplim rešenjima itd. Dešava se, naročito kad je u pitanju ovako veliki broj zadataka.

Kad se sve završilo, osećao sam se odlično, mogao sam još da rešavam, ali ruku na srce, dosta je. Na kraju, treće mesto izmaklo mi je samo za 5 procentnih poena, što je otprilike jedan zadatak srednje težine. Da sam imao bolji start, sigurno bih se umešao i u borbu za sam vrh. Odlični nemci Kirh i Lej bili su konstantni u rešavanju i nisu dozvolili da im neko ugrozi prve dve pozicije.

Ipak, iz Budimpešte se nisam vratio bez trofeja. Serkan Jurekli, organizator takmičenja u varijacijama tape, uručio mi je plaketu Tapa mastera za 2010. godinu. Veoma lep ručni rad je zadatak „tapa logic“ u kojem slova iz mog imena i prezimena predstavljaju različite brojeve od 0 do 8. Hvala, Serkane, ovo mi je jedno od najdražih i najlepših priznanja. Obradovala me je vest da negde s kraja zime planira da ponovo organizuje slično takmičenje, pa ću morati još više da se potrudim da odbranim titulu.

Šetnja posle napornog takmičenja po svežem budimpeštanskom vazduhu i snegom prekrivenim trotoarima prijala je pre ručka i oproštajne ceremonije. Samo da se zna, smršao sam u Budimpešti za čitavu kilu, a imao sam osećaj da samo jedem i rešavam. Eh, da je još pet šest ovakvih takmičenja pa da stešem struk!

Dolaziću na maraton svake godine, to je sigurno. Ovo je jedinstvena prilika ne samo da se rešava ceo dan i noć, već i da se proveri izdržljivost organizma, ali i da se vidimo i ispričamo sa starim prijateljima, kolegama logičarima iz regiona.