Ne znam da li vama ostalim ljubiteljima zagonetki i sudokua rešavanje pomaže u svakodnevnom životu, ali za mene sam siguran da nije tako (počev od zapostavljanja porodičnih obaveza i svađa sa ženom, preko bolova u vratu od noćnog rešavanja u neudobnom položaju, do pitanja moje ćerke: "A moraš li stalno da rešavaš brojiće? Mogli bi malo da se igramo...").
Ja rešavam sudoku nešto manje od dve godine i ono što volim je mentalni napor tokom rešavanja i rezultat tog napora (siguran sam da je Nidža primetio to dok sam rešavao drugi zadatak u štafeti). U svakom slučaju drago mi je da me je prijateljica Marija pre dve godine nagovorila da počnem da rešavam sudoku i zbog postignutog rezultata na takmičenju, "majstore" koje sam dobio u Slovačkoj od timskih kolega u nedelju i ponedeljak, druženja tokom ova 4 dana u Žilini i na putu...Posebno mi je drago da sam jedan od tvoraca najvećeg uspeha srpskih logičara na prvenstvima sveta i da Srbija pored drugog na svetu ima i čoveka koji je u januaru bio bolji od drugog na svetu i čoveka koji je u skoro svakom setu bio bolji od drugog na svetu.
Timska bronza mi je posebno draga, jer je kao što je to Nidža lepo primetio, timski uspeh prvog popodneva pretvoren u dobar pojedinačni rezultat na "Nightmare in Žilina" i kasnije polufinalu i finalu. Na žalost nema snimaka, kako rešavamo timske zadatke i smejemo se dok sva trojica upisujemo brojeve u isti zadatak (osim prokletih domina koje su nam mogle doneti zlato), kako Giša rastura kocku dva minuta pre isteka vremena... Branko "Skywalker" Ćeranić
P.S. Inače nikad nisam voleo da me zovu Bane, ali sad stvarno nije važno.
Нема коментара:
Постави коментар